Дaн словенске писмености и културе, Дан Ћирила и Методија

24. мај , као Дан словенске писмености и културе, установљен је у част солунске браће Ћирила и Методија, твораца првог словенског писма – глагољице. Дан сећања на мисионарство и визионарство браће која су остала упамћена као „словенски апостоли“ из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама.

Симбол су словенске писмености и словенског просветитељства. Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.

Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије. Осим код нас, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.

Старији Методије и његов брат Ћирило, пре монашења Константин, рођени су у Солуну у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815. године односно 826. године. 

Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, показало се да су солунска браћа идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.

Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију просветитељско дело међу словенским народима. Ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике.

Данас обележавамо сећање на њих!